Naša priča

Klub brazilske jiu-jitse ViN osnovan je 2012. godine u Beogradu. Sam naziv kluba predstavlja igru reči – nastao je od inicijala osnivača, Vuka i Nemanje, ali istovremeno asocira i na englesku reč win (pobeda). U pozadini imena krije se još jedan emotivan detalj: isti naziv nosila je i poslovna agencija majke Vuka i Nemanje. Tako je još u samom imenu kluba utkano nešto porodično, lično i trajno.

Nemanja i Vuk počeli su da treniraju brazilsku jiu-jitsu početkom 2000-ih godina kod majstora Jovana Žerjala, osnivača brazilske jiu-jitse u Srbiji. Već tada intenzivno su se takmičili, osvajali veliki broj turnira i postali prepoznatljivi na domaćoj sceni kao braća koja zajedno treniraju i napreduju. Posebno su bili interesantni po tome što su paralelno krenuli i putem medicine, pa su danas obojica lekari. U jednom periodu bili su i članovi grappling reprezentacije pri Rvačkom savezu Srbije.

Majstor Jovan Žerjal odlazi u Ameriku, a nakon nekoliko godina treniranja u Srpskom borilačkom klubu, koji je predstavljao svojevrsnu prelaznu fazu, stiču se uslovi da Nemanja i Vuk otvore sopstveni klub. Počeci nisu bili laki. Klub je krenuo u jednoj manjoj sali, ali već od samog starta, uz ogromnu podršku prijatelja, radio je sa velikim intenzitetom i energijom. Nakon svega nekoliko meseci članovi kluba počinju da nastupaju na lokalnim turnirima i da grade ime na domaćoj borilačkoj sceni.

Sasvim slučajno u klub ubrzo dolazi Aleksandar Kukolj, tada perspektivni mladi džudista, sa željom da unapredi svoj parter, u kojem je već bio veoma dobar. Ta saradnja ubrzo prerasta u mnogo više od sportskog odnosa. Aleksandar postaje veliki prijatelj i podrška razvoju kluba, praktično treći brat. Sa otvaranjem novih filijala rasla je i poslovna saradnja, ali mnogo važnije od toga, raslo je prijateljstvo. Braća Aleksić postala su najbolji prijatelji i kumovi sa Aleksandrom Kukoljem, koji je u međuvremenu postao evropski šampion i vicešampion sveta u džudou, da pomenemo samo deo njegovih velikih uspeha.

Godine treninga, takmičenja i zajedničkog rada dovele su do otvaranja brojnih filijala kluba. Već dugi niz godina postoji i filijala u Požarevcu, koju vode Kosta Bobić – Minimax i Danijel Žežlina. Takođe, izuzetna saradnja ostvarena je i sa velikim šampionom u karateu, Aleksandrom Donskoyem, koji je, uprkos uspešnoj karate karijeri, započeo i svoj put u brazilskoj jiu-jitsi. Danas je i sam majstor ovog sporta i vodi jedan od najuspešnijih klubova u Bosni.

Napredak kluba nastavljen je otvaranjem novih termina koje vode uspešni borci, a danas i treneri. Posebno se izdvaja Nemanja Jovanović – Kelme, koji postaje poznat i van granica Srbije kao vrhunski borac, sudija, ali i trener mladih talenata, poznatih kao „Kelmetovi tigrići“. O njihovim uspesima najbolje govore brojni pehari i medalje koje gotovo svakog meseca donose u klub.

Igrom slučaja u klub dolaze i braća Božić, Filip i Saša. Filip dolazi kao već iskusan borac i donosi potpuno novi pristup, nove tehnike i drugačije razumevanje treninga, što značajno doprinosi razvoju kluba. Iako lično ne voli da se eksponira niti da vodi treninge, priključuje se trenerskom delu kluba i najčešće pomaže najboljim borcima u pripremama za velika takmičenja.

Važno je napomenuti da su, nakon nekoliko godina postojanja kluba i saradnje sa više domaćih klubova, poput Žerjal tima, Lutador tima i tima Car Dušan Silni, Vuk i Nemanja zbog brojnih poslovnih obaveza aktivno tražili pomoć u trenerskom vođenju kluba. I tada, gotovo sudbinski, u klub dolaze Nikola Pavlović i njegova supruga Ivana Pavlović. Vrlo brzo braća Aleksić uviđaju da su njihov stručni pristup, ljudske vrednosti i odnos prema treningu nešto što se retko sreće. Zato se Nikola i Ivana priključuju trenerskom kadru kluba, što se ispostavlja kao jedan od najboljih poteza. Celokupan razvoj kluba, a posebno tehnički aspekt, doživljava ogroman napredak, što se jasno videlo kroz rezultate, ali i kroz interesovanje manjih klubova širom Srbije koji su poželeli da postanu deo ViN porodice. U toj reči sadržane su sve vrednosti koje klub ViN neguje od svog osnivanja. Nikola i Ivana danas su poznati kao ozbiljni takmičari, vrhunski treneri i sudije, ali njihov doprinos regionalnoj BJJ sceni daleko prevazilazi rad u samom klubu ViN. Ono što su uradili za razvoj brazilske jiu-jitse na ovim prostorima sigurno će ostati zabeleženo u istoriji srpske BJJ scene, jer su svoj život posvetili razvoju ovog sporta na više nivoa.

U reči „porodica“ sadržane su sve vrednosti koje klub ViN neguje od osnivanja.

Klub ViN poznat je pre svega po velikim uspesima u grapplingu, odnosno no-gi disciplini, ali ljubav prema savremenom viteškom oklopu – kimonu, nikada neće biti ugašena. O tome brinu treneri različitih filijala, a posebno se izdvaja Igor Dević. Igor je u klubu od prvog dana njegovog osnivanja i danas, kao iskusan takmičar i trener, vodi najvažniju gi filijalu kluba ViN. Njegovim putem krenuo je i jedan od njegovih prvih učenika, Ivan Todorović, koji vodi izuzetno uspešan klub u Pančevu. U poslednjih nekoliko godina, porodici ViN se pridružio i Aleksandar Tomić, koji je vodio jako uspešan klub u Loznici. Saradnja je za kratko vreme prerasla u prijateljstvo, a Aleksandar nastavlja da niže pobede sa klubom i trenutno vodi jedan od najvećih klubova, a posebno se ističe po radu sa mlađim uzrastima, što se smatra i najboljim, ali i najtežim trenerskim poslom.

Takođe, u prethodnom periodu BJJ klubu ViN pridružile su se nove filijale: Borac Banja Luka (trener Milan Pepić), Kinetika Gym Maribor (trener Nebojša Beković), Pretorian Obrenovac (treneri Boris Delić i Nikola Simić), Ares MMA Herceg Novi (trener Dejan Šofranac) i ViN Koceljeva (treneri Miloš i Aleksandar Matić).

Klub ViN od samog početka neguje porodične vrednosti i upravo zbog toga neprestano raste. U ovom tekstu pomenuti su samo neki od ljudi koji su oblikovali klub ViN, ali lista članova ove porodice mnogo je duža. Nabrajanje svih imena bilo bi gotovo nemoguće, a postoji i rizik da nečije ime bude nenamerno izostavljeno, čime bi ceo smisao ovog teksta bio izgubljen. Zato se ovom prilikom braća Aleksić zahvaljuju svima koji su na bilo koji način uticali na razvoj kluba. Bez svakog pojedinca koji je makar jedan deo sebe ugradio u ViN, ovaj klub ne bi bio ono što je danas.